Просветитељство и култура у Старом Колашину своје корене вуку од 14. века кад је радила тзв. "домаћичка школа" краљице Јелене Анжујске (жене краља Уроша и мајке краљева Драгутина и Милутина) у Брњаку.

После пада Новог Брда 1455. године, под турску власт пада и данашњи Колашин. Поред усменог стваралаштва, једини центри развоја писмености су два манастира – Црна ријека и Дубоки поток.

У њима се уче прва слова, преписују се литургијске књиге и дела византијске и српске црквене књижевности, то су чувари националне свести. У Дубоком потоку је основана и прва школа у Старом Колашину 1891. године, а њен ђак је био и Григорије Божовић, један од најпознатијих српских писаца.

Основна школа у Зубином Потоку наследила је и продужила традицију прве световне школе из 1891. године. Непрекидно је радила као четвороразредна од 1891. до 1941. године када је изгорела у подметнутом пожару.

Настава је обновљена одмах после рата, такорећи под ведрим небом, а школске 1946/47. године рад се одвијао у згради подигнутој на темељима спаљене школске зграде.

Радила је као четвороразредна до 1948. године, када прераста у седмогодишњу прогимназију, а 1951. године у потпуну осмогодишњу основну школу.

Средња школа "Григорије Божовић" у Зубином Потоку је образовно-васпитна установа у којој ученици стичу трогодишње и четворогодишње образовање.

Основна школа „Јован Цвијић“ је највећа школа у Ибарском Колашину. 1953. потекла је идеја да школа добије име по истакнутом српском научнику Јовану Цвијићу